STRES

Stres ima važnu svrhu – omogućava nam da brzo odgovorimo na pretnje
i izbegnemo opasnost. Međutim, dugotrajno izlaganje stresu može
dovesti do problema u mentalnom zdravlju ili fizičkom zdravlju. Veliki broj
istraživanja sugeriše da povećani nivo stresa ometa našu sposobnost da
se nosimo sa fizičkim bolestima. Iako niko ne može da izbegne sav
stres, možemo raditi na tome da se nosimo sa tim na načine koji
povećavaju naš potencijal za oporavak.
Mehanizmi putem kojih stres utiče na mozak su raznovrsni, uključujući
aktivaciju propadanja ćelija, oksidativni stres i neravnotežu hemijskih
supstanci u mozgu. Uticaj stresa na bolesti mozga je složen i uključuje
otežavanje oporavka, pogoršanje kognitivnog oštećenja i
neurodegeneraciju. Stres najčešće pogoršava stanja nakon povrede
mozga,neurodegenerativne bolesti poput Alchajmerove i Parkinsonove
bolesti, kao i epilepsiju, depresiju, anksioznost, migrene, oštećenja
perifernih nerava-neuropatije, kao i bilo koja stanja koja kao dominantan
simptom imaju bol.
Mozak se može oporaviti od efekata dugotrajnog stresa, mada obim
oporavka i tačka nepovratnog oštećenja zavise od različitih faktora kao
što su trajanje i težina stresa, individualna otpornost i starost. Dok
hronični stres može dovesti do strukturnih i funkcionalnih promena u
mozgu, regenerativne sposobnosti mozga koje se zajedno nazivaju
neuroplastičnost, omogućava oporavak, posebno ako su potpomognute
terapijom. Međutim, težak i dugotrajan stres, posebno tokom kritičnih
razvojnih perioda, može dovesti do trajnijeg oštećenja, mada je čak i
tada često moguć određeni stepen oporavka.
Rani pokazatelji da stres može eskalirati u neurološki problem uključuju
teškoće sa koncentracijom, probleme sa pamćenjem, uporne glavobolje,
poremećaje spavanja i probleme sa varenjem. Ostali znaci uključuju
prekomernu brigu, razdražljivost i fizičke simptome poput napetosti
mišića ili umora. Ako su ovi simptomi uporni ili intenzivni, važno je
potražiti stručnu pomoć.
10 načina da minimiziramo uticaj stresa

1. Jedite i pijte uravnoteženo kako biste optimizovali svoje zdravlje.
   Neki pokušavaju da smanje stres pijući alkohol ili previše jedući. Čini se
   da ove akcije trenutno pomažu, ali dugoročno zapravo mogu stvoriti
   stres. Kofein takođe može da multiplicira efekte stresa. Prestanite da
   pušite ili bar smanjite ispod 10 cigareta dnevno. Ljudi koji koriste nikotin

često ga nazivaju ublaživačem stresa. Međutim, nikotin zapravo stvara
veći stres.

2. Vežbajte redovno u skladu sa vašim fizičkim mogućnostima i što
   više na vazduhu u parku u šumi.
3. Proučite i vežbajte tehnike opuštanja kao što su duboko disanje,
   meditacija. Postoji mnogo aplikacija na mreži koje pružaju smernice o
   ovim tehnikama.
4. Smanjite okidače stresa. Svima nama život može biti ispunjen sa
   previše zahteva i premalo vremena. Naučite da bolje upravljate
   vremenom, i tražite pomoć kada vam je potrebna,postavite prioritete, i
   nađite vreme za brigu o sebi.
5. Preispitajte svoje sisteme vrednosti i živite u skladu sa njima.
6. Naučite da kažete NE Ne morate uvek da ispunite očekivanja
   drugih.
7. Postavite realne ciljeve i očekivanja. U redu je – i zdravo – shvatiti
   da ne možete biti 100% uspešni u svemu. Imajte na umu stvari koje
   možete kontrolisati i radite na tome da prihvatite stvari koje ne možete
   kontrolisati.
8. Poštujte sebe i predajte se sebi. Verujte mi niko neće umreti bez
   vas.
9. Dovoljno spavajte pa makar i uz pomoć
10. Uzmite kućnog ljubimca u skladu sa vašom ličnosti i volite ga.

Dr sc med Gorica Đokić-Neurogoga