Parkinsonova bolest je progresivna neurodegenerativna bolest tj. bolest u kojoj dolazi do progresivnog propadanja ćelija mozga u bazalnim ganglijama koje luče neurotransmiter dopamin. Bazalni ganglije su povezane sa različitim funkcijama, uključujući kontrolu voljnih motoričkih pokreta, uslovno učenje, pokrete očiju, kogniciju(upamćivanje, pamćenje, rezonovanje,planiranje…) i emocije.
U ranim stadijumima Parkinsonove bolesti, može se videti bezizražajno lice, izostaće pokreti ruku pri hodu, govor će postati tih, sliven, možda će vam podrhtavati jedna ruka. Iako se simptomi Parkinsonove bolesti pogoršavaju tokom vremena, lekovi mogu značajno popraviti simptome i usporiti tok bolesti.
Parkinsonovi simptomi mogu uključivati:
- Tremor- ritmičko podrhtavanje šake ili prstiju koje postoji čak i u mirovanje. Ponekad se javljaju i pokreti palca i kažiprsta u vidu trljanja što se zove tremor kotrljanja tableta.
- Bradikinezija- usporeno kretanje, skraćivanje koraka, usporenost pokreta, otežano ustajanje iz stolice, povlačenje stopala pri hodu.
- Rigiditet- ukočenost mišića koja se može pojaviti u bilo kom delu tela.
- Poremećaj držanja i ravnoteže- pognuto držanje sa čestim padovima ili zanošenjem pri hodu.
- Gubitak automatskih pokretapri hodu kao što su zamahivanje rukama, treptanje ili osmeh.
- Promene govora- govor može postati tih, sliven, ubrzan,monoton.
- Promene u rukopisu- sa drhtavim rukopisom i smanjivanjem slova.
- Promlemi sa žvakanjem i gutanjem u kasnijim fazama bolesti.
Poznati faktori koji mogu uzrokovati nastanak Parkinsonove bolesti mogu biti:
- Genetski- većina slučajeva Parkinsonove bolesti javlja se kod ljudi bez očigledne porodične istorije ovog poremećaja. Među porodičnim slučajevima Parkinsonove bolesti, obrazac nasleđivanja se razlikuje u zavisnosti od gena koji je izmenjen. Ako je uključen gen LRRK2 ili SNCA, poremećaj se nasleđuje po autozomno dominantnom obrascu, što znači da je jedna kopija izmenjenog gena u svakoj ćeliji dovoljna da izazove poremećaj(gen od jednog roditelja). Ako je uključen gen PARK7, PINK1 ili PRKN, Parkinsonova bolest se nasleđuje autozomno recesivno. Ova vrsta nasleđa znači da obe kopije gena u svakoj ćeliji moraju imati varijantu da izazovu poremeća (gen od oba roditelja, ali su roditelji bez simptoma).
- Sredinski faktori- kao što su napr. izloženost određenim toksinima, pesticidima, herbicidima, industrijskom zagađenju.
Karakteristične promene u mozgu osoba sa Parkinsonovom bolešću uključuju prisustvo Levijevih tela unutar moždanih ćelija koja su mikroskopski markeri Parkinsonove bolesti. Alfa-sinuklein koji se nalazi u Levijevim telima u zgrudanom obliku predstavlja važan fokus među istraživačima Parkinsonove bolesti.
Faktori rizika za Parkinsonovu bolest uključuju:
- Starost- bolest obično počinje u srednjoj ili kasnoj životnoj dobi, a rizik se povećava sa godinama.
- Naslednost
- Pol- sa većim stepenom oboljevanja muškaraca.
- Izloženost toksinima
Nemotorni simptomi Parkinsonove bolesti su najčešće:
- Kognitivne promene- promene u upamćivanju, pamćenju, rezonovanju,planiranju, čak i do nivoa demencije u kasnijim fazama bolesti.
- Depresija, anksioznost, strahovi, gubitak motivacije koji se mogu javiti i u početnim fazama bolesti.
- Problemi sa spavanjem i poremećaji spavanja
- Problemi sa bešikom uključujući nemogućnost kontrole mokrenja ili poteškoće sa mokrenjem.
- Zatvor uglavnom zbog usporenog rada creva.
- Promene krvnog pritiska sa vrtoglavicom ili padovima kada stojite zbog naglog pada krvnog pritiska (ortostatska hipotenzija).
- Poremećaj funkcije čula mirisa
- Umor i nedostatak energije.
- Bol u određenim delovima tela ili u celom telu koji često nema realnu osnovu.
- Seksualna disfunkcija
Prevencija
Ne postoje dokazani načini za prevenciju neurodegenerativnih bolesti pa ni Parkinsonove bolesti, ali ne mogu odmoći: vežbe na svežem vazduhu, unos razumnih količina kafe (1-3 dnevno) ali ne i energetskih pića sa kofeinom, unos zelenog čaja, magnezijuma u formi L treonata, jaki antioksidansi kao što je glutation…
Terapija
Glavna terapija za Parkinsonovu bolest je levodopa. Nervne ćelije koriste levodopu za proizvodnju dopamina kako bi nadoknadile sve manje količine dopamina u mozgu. Najbolja je kombinacija sa karbidopom koja sprečava ili smanjuje neke od neželjenih efekata terapije napr.mučnina, povraćanje, nizak krvni pritisak i nemir, ali i smanjuju količinu levodope potrebnu za poboljšanje simptoma. Iznenadno prestanak uzimanja levodope može imati ozbiljne neželjene efekte. Postoje i lekovi koji kombinuju levodopu, karbidopu i entakapon sa ciljem da se ujednači koncentracija levodope tokom dana što sprečava ili smanjuje pojavu tzv. “on” kada je pacijent dobro jer je tek popio levodopa, I “off” fenomena kada je pacijent loše jer se efekat levodope skratio na sat ili dva.
Od ostale terapije se mogu dati: agonisti dopamina, MAO inhibitori, COMT inhibitori, amantadin, antiholinergički lekovi.
Kod pacijenata koji nemaju povoljan odgovor na terapiju levodopom postoji opcija duboke stimulacije mozga sa 85-90% poboljšanja. Postoje istraživanja i sa terapijom matičnim ćelijama za sada bez objektivnih rezultata.
Neurogoga 
Постави коментар